Nije "pogled je zamagljen" nego je telo odvojeno od glave!
Preporuke:
0
0
2
utorak, 16 novembar 2010 15:56
Mladen Šipka
Onaj koji je šef države,čiji je čovek premijer,koji je partijski šef premijeru, i koji je jedina adresa za srpske nacionalne i tranzicione frustracije je za to i odgovoran. Prvi put od 2000. godine onaj koji je odgovoran pripisuje sebi i svojoj partiji liderstvo, svu pamet i mudrost ovog sveta, uz obaveznu i nezaobilaznu isplativu u kešu proevropsku mantru. Sada smo, skoro dve i po godine posle, stigli do 200 000 otpuštenih radnika, plata manjih za četvrtinu, penzija za trećinu,partijskih sudova i sudija baš kao u najbolja Slobina vremena, uz povećanu zaduženost od 2 milijarde, a počeli smo na putu bez alternative sa najvećim evropejcima Palmom i Ivicom.
Rekao bih da Boris Tadić čini sve što je u njegovoj moći za sebe i svoju partiju, pa i više od toga, i nikada na svoju štetu, da održi stabilnost svoje pozicije i pozicije svoje partije, ali i njemu je, pretpostavljam, jasno da polako preuzima sve katastrofgalne uloge, da Srbija nema nikakvu korist od toga, da trpi sve veću štetu i da se srpska politika pretvara u laž, prevaru, podvalu, koju ni Idoli ni Tijanić ne mogu pozlatiti.
Tadić je rekao da će narod tek od 2012. godine živeti nešto bolje i time još jednom potvrdio da ono što je govorio ranije jeste laž, podvala i prevara, a da ono što sada obećava je još veća.
Problem sa Srbijom je u tome što to rade i sledbenici Tadićeve politike i što to radi i glavna lažna opoziciona stranka, pa se sve češće narod pita ima li među njima bilo kakve razlike.
Srbija sa Borisom i DS-SPSSNSLDPLSVje na putu ekonomske krize bez alternative, mada se to još videlo i pri formiranju tkz. proevropske vlade. Pred narodom je još jedna teška godina, a to se jasno vidi.Srbiji je neophodna nova doza optimizma i – promena predsednika partije, predsednika vlade,scene i žanra. Koalicioni partneri nemaju kapacitet za pobunu, ali građani Srbije imaju. Inače će se monodrama na nesreću srpskog naroda nastaviti.
Vreme je da se Boris suoči s svojom prošlošću i izvine građanima Srbije.
Preporuke:
0
0
3
utorak, 16 novembar 2010 17:08
Odbrana i poslednji dani
Tražili ste Žarkoviću promene 2000-te, pa sad gledajte...monodramu.
Preporuke:
0
0
4
utorak, 16 novembar 2010 18:25
jelena
Žarkoviću, Vi bre kao neka zla žena!Hteli ste promene i zar se ne sećate Vaše labudove pesme upućene Borisu caru i njegovoj Monodrami i nekome pre njega? Zar se ne sećate nerazumevanja od nas komentatora koje smo pisali na Vaše tekstove da ne može NIKO da povede državu SRBIJU napred ko je u okovima, zarobljen obavezama od onih od kojih su stigle silne pare za puč i državni udar, jer se pare moraju vraćati i da će to biti na uštrb standarda građana, rasprodajom državnih resursa i teritorijalnog integriteta!!I šta sada? Puj pike ne važi, vrati mi moje krpice!Čoveče, pa nama je od prvog dana bilo jasno gde će nas povesti DOSMANLIJE a naročito kada je počeo da istrajava na BEZALTERNATIVNOM putu i dva koloseka koji se pokazaše kao SLEPI! Vama nije ali je lepo da sa 10 godina koje su pojeli skakavci, to lepo i pošteno priznajete! Da li Sada želite ponovo promene i da nam dođe još gori Toma Grobar? mada je ovo ako hoćemo njegovo pravo vreme jer posle Borisa i njegove "demokratije" on može jedino da nas sahrani!Toliko smo zaslužili!!!
Preporuke:
0
0
5
utorak, 16 novembar 2010 18:27
Visarion
Kakva monodrama, kakavi bakrači.To su trikovi i eskivaže potrošenog pera.Nemojte nasedati .Ovo je drama.Drama srpskog naroda.Glavni junak bi želeo da bude sam.I biva sam pred onima kojima upravlja.A šta je sa nama, koji stojimao na istoj pozornici,koje novinar ne vidi ,,kojima Tadić misli da soli pamet, koje misli da prevari.Ne obraća se on svojima nego nama.Onima koji sve češće ne stižu do zadružnih kazana i umiru od gladi, onima koji ostaju bez posla, onima bez pesrspektive, onima koji se zgražaju što se toliko krade, onima koji se pitaju šta je s tolikim pozajmljenim parama, onima koji gledaju predizborni most nad Adom koji neće ni čukun unuci da otplate.Kakva je to monodrama.To je drama u kojoj glavni glumac uzima pravo da drži beskrajni monolog i koji misli da će nas obrlatiti, da ćemo zaboraviti šta je pričao i šta sada radi,i koliko bogoradi.Nama je on okrenut,od njih iz belog sveta nadahnut, nama on drži lekciju i hoće da bude nezamenljiv.Izdržaćemo još jednu godinu a kada,"nezamenljiv" usedne pomeraće "lepšu budućnost" do besvesti.Oni se bore oko potpresedničkog mesta, oni međusobno ratuju kao ja sam bolji od ovoga drugoga, oni hoće arenu da mi uživamo u spektaklu.Prave se ludi što smeo mi tu u svakoj reči koja nas mimoilazi, u svakom tonu koji nam se plazi, u svakom gestu koji hoće da nas lažnim mirom pomazi.To je drama šarenih laži,vere u opsenarstvo,onde gde je sve ugašenio, sve ugušeno, sve kao ideja politike potrošeno i sve proigrano.To je drama velike iluzije da je laž pred nama još moguća.Ako balon pukne videćete kako se idila o monodrami sija na nebu kao onaj meteor nad Leskovcem i okolinom da obeleži centar tragedije, mesto koje je politika tokom druge polovine prošloga i u prvoj deceniji ovoga veka prokockavala a bili smo srpski Mančester a sada smo zločester.Tadić drži govor pred nama i veruje da će proći, veruje kao mnogi oko nas da smo ovce koje boljega i ne zaslužuju.A to je gospodo naša tragedija.
Preporuke:
0
0
6
utorak, 16 novembar 2010 19:24
dobar tekst
Mora se priznati, odličan i objektivan tekst g. Žarkovića...
Preporuke:
0
0
7
utorak, 16 novembar 2010 19:47
ludi skretničar
Da je propalo i ne valja, to i Žarković vidi, ali strah ga od predstojećeg sloma pa, istina izokola, deli savete Borisu kako da pregura još neko vreme.
Preporuke:
0
0
8
utorak, 16 novembar 2010 19:49
Jedan pažljivi čitalac
@Mladen Šipka
U šali bih mogao reći da ne znam odakle Vam inspiracija za tekst koji je po temi istovetan sa ovde objavljenim Žarkovićevim tekstom.
Trebalo bi da i on da ga pročita, da vidi kako se piše bez uvijanja!
Ipak, izvestan pomak može se uočiti i kod njega, što samo potvrđuje da su stigla zaista gadna vremena ...
Preporuke:
0
0
9
utorak, 16 novembar 2010 21:24
nataša
Preko stranica NSPM sam uputio nekoliko kritika Borisu Tadiću koje jasno pokazuju da je moj stav o njemu krajnje negativan i o njegovoj politici, a i namerama.
Ali evo da pokušam da budem najblaži što je moguće i najdobronamerniji i najtolerantniji prema njemu.
Njegove izjave i procene o ulasku u EU su se pokazale kao NEREALNE.
Evo kad bih se složio da je ulazak u EU ideal, a nije, ali zamislimo da jeste. Zbog nerealnosti cilja i netačne procene napravljena je šteta ne samo na drugoj već ba sve druge strane.
POsle NEREALNOG cilja, i LOŠE procene postavlja se pitanje odgovornosti.
Bilo bi mudro da se povuče dok još nije kasno.
Oduvek sam mislio da je Milošević svojevremeno raspisao izbore da bi mogao da se povuče, a cirkus oko tih izbora je trebao da prevari strance i da budu malo blaži prema Srbiji. Mislim da je poverljivi izvešptaj na stolu Bila Klintona bio upravo takav, a jedan od sastavljača je bio Miodrag Perišić, da je Milošević sam sebi namestio poraz kako bi se izvukao i ojačao šanse Srbiji, a i stvorio prostor da se njegovi ljudi ubace u "novu" vlast.
Osetio je da ne ide više po njegovom, makar bio i sto puta u pravu. Neka je sada Tadić i sto puta u pravu, ali ovo nigde ne vodi. Treba da odstupi ako je pametan.
Milošević je otišao neporažen i neosramoćen, nije bilo obaveznog drugog kruga i nakon četiri godine suđenja nije dokazana nikakva krivica u sudu protiv njega. Dakle dobar kapital ako Srbija kojim slučajem preživi iako sumnjam. Tadiću to neće poći za rukom ako ne odstupi odmah.
Preporuke:
0
0
10
sreda, 17 novembar 2010 05:48
011@Nataša
Vaše pretpostavke o tome zašto je Milošević raspisao izbore (ne da ih dobije već da ih izgubi) – spadaju u ono što se u uličnom žargonu naziva „drugi stepen smotavanja“. To znači - stvari su suprotne od onoga kako ih neko prikazuje. To je način čitanja neke poruke od strane prosečno nepoverljivih ljudi. Nadprosečno nepoverljivi, međutim, čitaju poruku upravo onako kako ona glasi – to je treći stepen smotavanja – jer smatraju da onaj koji šalje poruku upravo računa sa prosečno nepoverljivom javnošću. U ovom slučaju to bi značilo da je Milošević raspisao izbore da bi ih dobio. Paradoks javnog mnjenja je u tome što naivni, oni koji veruju da je sve onako kako im se kaže, tj. veruju u stvari u prvom stepenu, i oni izuzetno oprezni, koji veruju da u nekoj poruci ili pojavi postoji trostruka igra – konačno dođu do istog zaključka.
Lično mislim da je Milošević želeo da dobije te izbore. Da li ih je izgubio to je već veliko pitanje, a da je u istoriju otišao neporažen, neosramoćen i nevin, to je nepobitna istina.
Preporuke:
0
0
11
sreda, 17 novembar 2010 09:42
strast
Ljudi o čemu vi pričate? Tadić ima da radi svoje i onako kako Ameri žele do besvesti jer su ga i doveli zbog toga! Njegov zadatak je RAZBUCATI SRBIJU i on to radi mudro i pametno! To je njegov jedini zadatak i ništa više!A zašto Narod ćuti, to je već drugo pitanje?
Preporuke:
0
0
12
sreda, 17 novembar 2010 11:39
@strast
Apsolutno ste u pravu!Po rezultatima je to jedina uloga Žutih i Borisa Tadića - napraviti takvu državu u kojoj će vladati beskonačno ali po meri Ujka Sema, što užu i kraću,razdrobljenu do ludila!Bravo!
Preporuke:
0
0
13
sreda, 17 novembar 2010 12:54
nataša @ 011
Možda nisam bio potpuno jasan. Milošević je ulazio u to vreme sa svojom politikom u jedno zaista teško vreme, spoljne sankcije su bile žestoke, a unutrašnja situacija teška. Narod na rubu izdrživosti i gladi i njegovo je bilo ispravno mišljenje da je nužno proveriti raspoloženje i poverenje birača. Sigurno je prebrojao svaki glas pre izbora i video da se radi o pola-pola. Bez podrške naroda nije mogao, a nije mogao ni da tek tako ode. Ušao je u rizik, po mom mišljenju svesno, pa ako ga podržavaju da se žrtvuje, a ako ne, onda opet hvala. Zar nije rekao "hvala i onima koji su glasali i onima koji nisu". Ovo što sam rekao, da je ušao u nesigurnu zonu svesno, a ako on nije mogao predvideti pozitivan ishod druga strana jeste, pogotovo što su planirali i nasilje. To se ne odnosi na Koštunicu.
Sve u svemu, ušao je u trku koju je bilo izvesnije da će izgubiti, ali bez poverenja naroda se nije moglo.
Sa druge strane, ni jednog saradnika nije nagovarao da ga sledi. Nije im rekao idite tamo, ali ni ostanite sa mnom. I svi su preleteli, od Pavkovića da i ne govorim o partijskim kadrovima.
Sasvim je druga stvar kako su to tumačili drugi, da ne kažem dušmani. Onaj izveštaj koji pominjem je informacija, u kome Miodrag Perišić referiše o potrebi čiščenje DOS-a od Miloševićevih insajdera.
Dakle ne radi se o stepenu interpretacije i stepenu nepoverljivosti i poverljivosti već sagledavanju manje više opštepoznatih činjenica.
Ja se zaista trudim da ono što kažem ne zasnivam ni na poverenju ni nepoverenju, već na činjenicama, to je recept da se ne upadne u zamku povećane interpretativnosti, kada čovek umesto o događaju priča o svom poverenju i nepoverenju u ono što vidi i čuje.
Sa druge strane, Tadić izmišljenih 70% podrške ulasku u Evropu smatra podrškom sebi. Niti je podrška ulasku u Evropu podrška njemu, niti je 70%.
On treba da ispita realno koliku ima podršku, ali realno, ali izgleda da se on uzda u strane ambasadore. Mislim da mu to nije pametno.
Preporuke:
0
0
14
sreda, 17 novembar 2010 21:50
Dobar komentar
Obično se ne slažem sa "natašinim" komentarima, mada su često zanimljivi, ali malo konspirološki. Ali mislim da je ovaj vrlo dobar i objektivan. Baš kao što je i tekst g. Žarkovića natprosečno dobar.
Preporuke:
0
0
15
petak, 19 novembar 2010 12:14
marko
Dopala mi se analogija koju je upotrebio autor teksta.
.jpg)
Rekao bih da Boris Tadić čini sve što je u njegovoj moći za sebe i svoju partiju, pa i više od toga, i nikada na svoju štetu, da održi stabilnost svoje pozicije i pozicije svoje partije, ali i njemu je, pretpostavljam, jasno da polako preuzima sve katastrofgalne uloge, da Srbija nema nikakvu korist od toga, da trpi sve veću štetu i da se srpska politika pretvara u laž, prevaru, podvalu, koju ni Idoli ni Tijanić ne mogu pozlatiti.
Tadić je rekao da će narod tek od 2012. godine živeti nešto bolje i time još jednom potvrdio da ono što je govorio ranije jeste laž, podvala i prevara, a da ono što sada obećava je još veća.
Problem sa Srbijom je u tome što to rade i sledbenici Tadićeve politike i što to radi i glavna lažna opoziciona stranka, pa se sve češće narod pita ima li među njima bilo kakve razlike.
Srbija sa Borisom i DS-SPSSNSLDPLSVje na putu ekonomske krize bez alternative, mada se to još videlo i pri formiranju tkz. proevropske vlade. Pred narodom je još jedna teška godina, a to se jasno vidi.Srbiji je neophodna nova doza optimizma i – promena predsednika partije, predsednika vlade,scene i žanra. Koalicioni partneri nemaju kapacitet za pobunu, ali građani Srbije imaju. Inače će se monodrama na nesreću srpskog naroda nastaviti.
Vreme je da se Boris suoči s svojom prošlošću i izvine građanima Srbije.
U šali bih mogao reći da ne znam odakle Vam inspiracija za tekst koji je po temi istovetan sa ovde objavljenim Žarkovićevim tekstom.
Trebalo bi da i on da ga pročita, da vidi kako se piše bez uvijanja!
Ipak, izvestan pomak može se uočiti i kod njega, što samo potvrđuje da su stigla zaista gadna vremena ...
Ali evo da pokušam da budem najblaži što je moguće i najdobronamerniji i najtolerantniji prema njemu.
Njegove izjave i procene o ulasku u EU su se pokazale kao NEREALNE.
Evo kad bih se složio da je ulazak u EU ideal, a nije, ali zamislimo da jeste. Zbog nerealnosti cilja i netačne procene napravljena je šteta ne samo na drugoj već ba sve druge strane.
POsle NEREALNOG cilja, i LOŠE procene postavlja se pitanje odgovornosti.
Bilo bi mudro da se povuče dok još nije kasno.
Oduvek sam mislio da je Milošević svojevremeno raspisao izbore da bi mogao da se povuče, a cirkus oko tih izbora je trebao da prevari strance i da budu malo blaži prema Srbiji. Mislim da je poverljivi izvešptaj na stolu Bila Klintona bio upravo takav, a jedan od sastavljača je bio Miodrag Perišić, da je Milošević sam sebi namestio poraz kako bi se izvukao i ojačao šanse Srbiji, a i stvorio prostor da se njegovi ljudi ubace u "novu" vlast.
Osetio je da ne ide više po njegovom, makar bio i sto puta u pravu. Neka je sada Tadić i sto puta u pravu, ali ovo nigde ne vodi. Treba da odstupi ako je pametan.
Milošević je otišao neporažen i neosramoćen, nije bilo obaveznog drugog kruga i nakon četiri godine suđenja nije dokazana nikakva krivica u sudu protiv njega. Dakle dobar kapital ako Srbija kojim slučajem preživi iako sumnjam. Tadiću to neće poći za rukom ako ne odstupi odmah.
Lično mislim da je Milošević želeo da dobije te izbore. Da li ih je izgubio to je već veliko pitanje, a da je u istoriju otišao neporažen, neosramoćen i nevin, to je nepobitna istina.
Sve u svemu, ušao je u trku koju je bilo izvesnije da će izgubiti, ali bez poverenja naroda se nije moglo.
Sa druge strane, ni jednog saradnika nije nagovarao da ga sledi. Nije im rekao idite tamo, ali ni ostanite sa mnom. I svi su preleteli, od Pavkovića da i ne govorim o partijskim kadrovima.
Sasvim je druga stvar kako su to tumačili drugi, da ne kažem dušmani. Onaj izveštaj koji pominjem je informacija, u kome Miodrag Perišić referiše o potrebi čiščenje DOS-a od Miloševićevih insajdera.
Dakle ne radi se o stepenu interpretacije i stepenu nepoverljivosti i poverljivosti već sagledavanju manje više opštepoznatih činjenica.
Ja se zaista trudim da ono što kažem ne zasnivam ni na poverenju ni nepoverenju, već na činjenicama, to je recept da se ne upadne u zamku povećane interpretativnosti, kada čovek umesto o događaju priča o svom poverenju i nepoverenju u ono što vidi i čuje.
Sa druge strane, Tadić izmišljenih 70% podrške ulasku u Evropu smatra podrškom sebi. Niti je podrška ulasku u Evropu podrška njemu, niti je 70%.
On treba da ispita realno koliku ima podršku, ali realno, ali izgleda da se on uzda u strane ambasadore. Mislim da mu to nije pametno.